Božije dete

17. avgust, 2015.

Postavila sam pitanje andjelima, koje karte da otvorim tog dana. Usledio je odgovor Mary Queen i posle kratkog mešnja, izletela je karta „Otac“.
Šta je ovo sad? Pričam dosta o patrijarhatu na predavanjima, I juče spominjemo maminog nepoznatog oca, veliku misteriju, do danas nerešenu. Nagađamo mi, potomci nepoznatog ponešto ko bi mogao biti taj čovek, sklapamo puzle i priče rođaka iz tog doba, ali baba ćuti!

Nagađa se da je druge vere, da je bio lep i visok jer mama ne liči na babu, i da je tražio da vidi svoju ćerku kad je bila mala. Po tvrdnjama nekih svedoka, baba se pravila luda jer se već bila preudala i rodila novu decu.

Mama liči na veliku moćnu zgradu koja se savija pod udarima vetra, jer nema temelj. Dugo nas je sve pogađao taj tekstonski poremećaj, ali više ne. Ni moj tata nije bolji, nema ga često, kao da smo otuđeni. Ni moj muž nije sa mnom blizak. Šta se ovo dešava? Kreću mi polako suze na kartu „Otac“. Ovde se sad, pred mojim očima, otvara jedno veliko prostranstvo spremno da bude pospremljeno, osećam.
Druga karta je „Iskrenost“. „Bolje pogledaj šta je smisao svega što se dešava. Zar stvarno ne možeš da uvidiš da u tome, u čemu si, leži put do Istine? Zašto? Razmisli. Čemu svi ovi očevi pred očima odjednom kojih ima ili možda i nema? “ Bliskosti svakako nema.
„Čija si ti?“
Poslednja karta je „Dete“.
Otac-sustina-dete.
Zamolim andjele da mi pomognu da razumem.
I stigne mi odgovor. Obuzme me istina jačinom trenutnog razbuđivanja, otrežnjenja ili nekog jakog vraćanja sećanja uz uzdah i lupanje po čelu! Kao da mi se vratio i sluh i vid jer sam shvatila da sam sanjala beznadežni san, a sad sam bistra, probudila sam se i srećna sam.
„JA SAM TVOJ OTAC“, reče Bog. Osetiš da te beskrajno volim i pokazujem ti. Je li sad vidiš kolika je moja ljubav i  da li ti treba jača? Da li osetiš kako je lepo i bezbrizno biti moje dete, je li uviđaš da si dete Boga?
Velika praznina postane odjednom mirna svetlost bezbrižnosti i ljubavi. Ja zbrinuta i puna Boga, božanstvena, osećam kako milina protiče nadoknađujući sve one slabosti koje su izazvale figure “očeva”.

Od tada, do danas, mnoge stvari su promenile.

Baba je pristala da priča o svom prvom mužu. Moj tata i ja smo postali nerazdvojni. Muž je blizak i pun pažnje. Sinovi su zahvalni.
Kako je moćno biti Božija ćerka.
Kako je lako biti bliska sa Njim.

Volim svoga Oca i dobro se slažemo.

Kad mi se obrati, razumem sve šta mi kaže svojim porukama punim ljubavi.