Ljudi su kao reči u rečenici.Zajedno mogu stvoriti stihove, sonete ili bajke i ljubavne priče.Mogu i da se sklope u uvredu ako je svaka po sebi psovka.Biram reči za svoje remek delo, zvano život. Words People are like words in a sentence. Together they can create verses, sonnets or fairytales and love stories. They can…

-Ja sam Lulu, ja sam Nulu. Mi znamo kako se pokazuje ljubav- predstavile su mi se dve musave, male vile, ne veće od barbike. Letele su nestašno u zelenim haljinicama i smejale se, kikotale, tako da sam jasno mogla da vidim njihove špicaste zubiće. -Kako se pokazuje ljubav? upustila sam se sa njima u priču…

Kad se osećamo slobodno i blaženo to znači da smo u miru. Ne remete nas svaki čas neki spoljašnji događaji niti na nas utiču tuđi postupci. Kao da isključimo dugme lifta u nama koji nas vozi gore-dole. Nešto ili  neko je po tvojoj volji, a ti – hop gore! Skočilo raspoloženje! Sad je stigla uvreda…

Ja mogu dokazati da magija postoji. Da žive vile i vilenjaci. Sa sigurnošću tvrdim da Čarolija leti ispred našeg nosa, Al’ je ne vidimo Zagledani u svoje podove. Moj dokaz da svet magije postoji je miris cveća i pogled u nebo kad sija sunce.

       Radujte se, sve je moguće u životu. Moguće je i upoznati Anđela. Odkad znam za sebe, pitam se šta to tražim od života? Šta radim, šta preduzimam, izgovaram, zašto se budim i ležem? Zašto ovo pišem i šta je moja svrha? A onda sam iznenda dobila odgovor – Trazim Anđela. Ako budem…