Za ovih četrdeset godina svi smo čitali iste lekcije iz „Prirode i društva“, samo dugo nisam shvatila da me je život vratio onoliko puta u isti razred, na istu lekciju dok nisam konačno razumela šta u njoj piše.
Lekciju, veoma opasnu po život čitave planete!
Kad sam ja bila prvak nisam „namirisala“ opasnost gradiva.
Ni kod prvog deteta se ništa nije desilo, samo sam bauljala mumljajuči da se sve nauči zbog petice, nije bitno šta.
Kod drugog deteta mi je gradivo postalo sumnjivo.
Kod trećeg deteta me je zaledila spoznaja veoma opasnog i rušilačkog učenja.
„Deco, Za šta nam služe krava, koza, šuma, reka…?!“
Krava služi da nam daje mleko, meso i kožu, kokoška nam daje jaja i meso, perije i Bog zna šta, šuma nam služi da nam da drvo za ogrev..Sve što postoji nam služi jer smo mi gospodari i vlasnici Prirode, kaže lekcija.
Odjednom, zagrmela sam svom najmlađem sinu: „Hej! Šuma nam jedino služi da bi sebi bila šuma, a ne nama industrijska prerađevina! Šuma nije tu da služi meni, sine! Bog nije stvorio planetu da bi je poklonio čoveku da je kopa, seče, ubija, prerađuje i zarađuje! Zagađuje i uništava!
Pa i da je Bogom dana, i cela planeta nastala da služi čoveku da je zagađuje i uništava, gde su reč, dve o zahvalnosti? Šuma postoji za sebe, kao i kokoška. To joj je jedina svrha.
Zamisli sine, kada bi Reka učila svoju decu, čemu služi čovek. Mama Reka bi verovatno rekla da čovek služi da bi se kupao, napio vode ili da bi ga reka prevezla ili eventualno udavila. Ovako, ona će svom detetu reći da danas čovek služi bi je zagadio.
Kokoška ili svinja bi rekle svojoj deci da čovek služi da bi bio domaćin koji pruža pristojno sklonište i hranu, a kasnije za uzvrat jede iste te životinje koje je brižno pazio dok im je pomagao da lepo prožive svoj vek.
Ovako, kokošije i svinjske škole uče svoje đake da čovek služi da bi pravio klanice i proizvodio meso, bez ikakvih zdravih i dostojanstvenih uslova za samu svinju ili kokošku koje imaju predivnu dušu, a ne samo meso.
Šta bi drvo učilo svoju decu po šumskim školama? Da je čovek tu da se odmori u hladu i udiše svež vazduh, pun kiseonika, napravi kuću i zagreva se. Moderna šumska škola će reći da čovek služi da seče šume i uništava ih da bi sve to preradio u papirne novčanice.
Sine, čovek je tu kao i bilo koje biće, nije mu naručen ovaj svet, tek tako, jer je on posebno bitan i važan stvor.
„Pa čemu onda služi čovek?“, upitao me je sin.
Ne znam više! Trebalo je valjda da služi ljubav!
