CV dna

Tanja art

Kada je jedan čovek pao i slomio nogu, shvatio je da zna da slika, jer danima nije mogao da mrda. Inače je stalno vikao da je u gužvi, trčao „tamo-‘vamo“ i ništa pametno nije radio u danu, vredno pomena. Ni on sam uveče nije mogao da se seti gde je „ubio vreme“.

Jedna je plakala jer ju je ostavio momak. Posle mnogo budnih noći koje je provela tugujući za njim, iznenada je shvatila koliku joj je on, zapravo, uslugu učinio. Iz čista mira, kao da ju je neka nevidljiva ruka umila i razbudila iz sna, naučila je da je nemoguće biti zaljubljen u onoga ko je slep na njenu lepotu. Ako mu se ona ne svidja, on nema ukusa, a takav joj ne treba.

Neki je umro i pronašao mir…

Drugog su otpustili i on je pronašao mir…

Može i obrnuto.

Da jednu gospođu nije udario šlog, ne bi nikad primetila koliko njena snaha ima ljudskih osobina, a sin ipak nije toliko naivan i glup što ju je oženio.

Kako nastaju srećni ljudi?

Na primeru Mileta, jednog naizgled običnog čoveka, vidi se da on svaki dan peca, uživa sa drugarima i pije koliko mu prija. Menja „devojke“, zgodne pedesetogodisnjakinje, udovice koje vole slobodan život, zabavu i imaju dobar cug. Da ga nije pre par godina ostavila žena i on ostao sam misleći da je stigao kraj sveta, kako bi znao šta je dobar dan? Da li bi upoznao život savršen i po njegovoj meri?

Dno nam moze biti veliki ucitelj.