U jednom domaćinu žive dve komšijske sile! Intelektualni Racio i Duša. Racio je simbol za mušku energiju i njegov glavni deo tela je glava, a u njoj organ, Mozak! Zanimaju ga poslovi kao što su: vojnik, činovnik, preduzetnik!
Duša je simbol za žensku energiju koja se ispoljava u srcu, a njen organ je Duša! Nju zanimaju poslovi umetnika, putnika, maga. Iako ove komšije žive u istom arhitektonskom rešenju, oni se međusobno ne priznaju već nekoliko poslednjih vekova. Gledajući sa strane, lako je uočiti da u istom čoveku ni jedan deo nije važniji od drugog, niti ima potrebe da se ignorišu unutar istog domaćina! Na Raciu je da hitno pročačka uši i čuje Dušu koja šapuće na svom suptilnom ženskom jeziku priče o dalekim putovanjima po vremenima i prostorima. Ženskoj energiji, je konačno vreme da pokaže hrabrost i odvažiti se da dostojanstveno, i u maniru Boginje, pokaže ko je i šta je! Ovako, ona izbegava Racia jer zna da je ograničen i zadrt pa šapuće samo retkima tajne drugih svetova. Ako do te komunikacije uskoro ne dodje, glavni službenik života, Ego će vrištati kao poludeo jer je rastrzan! S jedne strane je nezadovoljan životom, iako je sam stvorio takav život po sopstvenim zakonima taštine, a sa druge strane traži sopstveni smisao! Ego je isfrustrina tvorevina modernog čoveka koji živi u doba patrijarhata, službenik koji žali što nije kreativan da bude umetnik i pati za inspiracijom koju nikako ne može da kupi ni u jednom šoping centru. Sve mi to izgleda kao da se u nekoj zatvorenoj kafani, u čisto muškom društvu, muškarac jada drugom muškarcu na sebe i na sve ostale muškarce okolo. Ostali su se pobili oko stolova. Dosadilo im je sopstveno muško društvo, a uprkos tome, neće ni da izadju iz te kafane, niti u njega puštaju žene! Neće čak ni da čuju da one postoje, jer ih u istoj toj birtiji nisu nikada videli, pa ne veruju u njih, tek tako, bez dokaza! To je patrijarhat! Za sve to vreme, u istoj kafani borave i žene, koje takođe nemaju dokaz o sebi, niti veruju naročito da su žene, pa ravnopravno sa muškarcima, rade i preduzimaju akcije, kako najbolje znaju i umeju! Sada, ovih poslednjih godina, ljudi su primetili da postoji još nešto što nije lako spoznati razumom, a čije moćno prisustvo ne mogu više negirati i praviti se slepi i gluvi! To je glasić Duše i njena svetlost koja sve više prodire u tu mušku, zatvorenu kafanu, hteli oni to da priznaju ili ne!
Duša je simbol za žensku energiju koja se ispoljava u srcu, a njen organ je Duša! Nju zanimaju poslovi umetnika, putnika, maga. Iako ove komšije žive u istom arhitektonskom rešenju, oni se međusobno ne priznaju već nekoliko poslednjih vekova. Gledajući sa strane, lako je uočiti da u istom čoveku ni jedan deo nije važniji od drugog, niti ima potrebe da se ignorišu unutar istog domaćina! Na Raciu je da hitno pročačka uši i čuje Dušu koja šapuće na svom suptilnom ženskom jeziku priče o dalekim putovanjima po vremenima i prostorima. Ženskoj energiji, je konačno vreme da pokaže hrabrost i odvažiti se da dostojanstveno, i u maniru Boginje, pokaže ko je i šta je! Ovako, ona izbegava Racia jer zna da je ograničen i zadrt pa šapuće samo retkima tajne drugih svetova. Ako do te komunikacije uskoro ne dodje, glavni službenik života, Ego će vrištati kao poludeo jer je rastrzan! S jedne strane je nezadovoljan životom, iako je sam stvorio takav život po sopstvenim zakonima taštine, a sa druge strane traži sopstveni smisao! Ego je isfrustrina tvorevina modernog čoveka koji živi u doba patrijarhata, službenik koji žali što nije kreativan da bude umetnik i pati za inspiracijom koju nikako ne može da kupi ni u jednom šoping centru. Sve mi to izgleda kao da se u nekoj zatvorenoj kafani, u čisto muškom društvu, muškarac jada drugom muškarcu na sebe i na sve ostale muškarce okolo. Ostali su se pobili oko stolova. Dosadilo im je sopstveno muško društvo, a uprkos tome, neće ni da izadju iz te kafane, niti u njega puštaju žene! Neće čak ni da čuju da one postoje, jer ih u istoj toj birtiji nisu nikada videli, pa ne veruju u njih, tek tako, bez dokaza! To je patrijarhat! Za sve to vreme, u istoj kafani borave i žene, koje takođe nemaju dokaz o sebi, niti veruju naročito da su žene, pa ravnopravno sa muškarcima, rade i preduzimaju akcije, kako najbolje znaju i umeju! Sada, ovih poslednjih godina, ljudi su primetili da postoji još nešto što nije lako spoznati razumom, a čije moćno prisustvo ne mogu više negirati i praviti se slepi i gluvi! To je glasić Duše i njena svetlost koja sve više prodire u tu mušku, zatvorenu kafanu, hteli oni to da priznaju ili ne!
Gđa Duša treba jasnije i glasnije da pokaže svoga Boga i Raciu i svima koji misle da su glavni i pametniji. Od nje zavisi stanje srca, hoće li ono da peva ili da puca kao vatromet.
Tada će mozak i njegova mašinerija morati da menjaju perspektivu!
Na domaćinu je velika odgovornost i donošenje namere da izbalansira ove dve sile u sebi zbog opšteg mira svih prisutnih.
Svetlana D
22 maja, 2017 - 12:59 pm ·Svaka čast Goga Balaban!
Unknown
25 maja, 2017 - 6:49 am ·Odličan tekst! Hvala
Snezana Predojevic
25 maja, 2017 - 6:50 am ·Odličan tekst!