„Diži se“, čula sam naredbodavni glas, ali pun poleta, radosti i ljubavi.
To je bio glas mog jutarnjeg donosioca poruka koji je često imao gromoglasne i pompezne poruke, čim vidi da sam otvorila oči.
Glas je bio odlučan, ali topao, prijateljski i stizao je od Andjela Zaduženja. On je voleo nežno da gurka i nije tolerisao neizvršavanje obaveza i važnih zadataka.
Njegova poruka je bila kratka i jasna, kao i sve do sada:
„Ustani i ohrabri slabe“!
„Ja? Zašto ja?“, zapitala sam više samu sebe nego njega.
„Da, ti! Ne prenemaži se, nema lakšeg posla od tog! Ljudi samo misle da su slabi na ovoj Zemlji. Neće ti biti teško da ih vratiš u prirodno i prvobitno stanje. Ovih dana, neke ljude je lako ohrabriti da su došli sa zvezda. Treba samo da ih podsetiš na ovu jednostavnu istinu!
Diži se!“, gurkao me je krilima.
To je bio glas mog jutarnjeg donosioca poruka koji je često imao gromoglasne i pompezne poruke, čim vidi da sam otvorila oči.
Glas je bio odlučan, ali topao, prijateljski i stizao je od Andjela Zaduženja. On je voleo nežno da gurka i nije tolerisao neizvršavanje obaveza i važnih zadataka.
Njegova poruka je bila kratka i jasna, kao i sve do sada:
„Ustani i ohrabri slabe“!
„Ja? Zašto ja?“, zapitala sam više samu sebe nego njega.
„Da, ti! Ne prenemaži se, nema lakšeg posla od tog! Ljudi samo misle da su slabi na ovoj Zemlji. Neće ti biti teško da ih vratiš u prirodno i prvobitno stanje. Ovih dana, neke ljude je lako ohrabriti da su došli sa zvezda. Treba samo da ih podsetiš na ovu jednostavnu istinu!
Diži se!“, gurkao me je krilima.
Mirno sam poslušala naredbodavni glas pun poleta, radosti i ljubavi i od tog dana, pomogla sam da upale lampice ohrabrenja svi oni koji se nadju na mom putu, a dosadio im je mrak.
